Mesečna arhiva: June 2018

Dentalni turizam | Srbija postaje hit

Stomatološke ordinacije u Srbiji su postale hit destinacija stranih turista. Dolaze naši ljudi iz dijaspore, ali i dobro informisani stranci. Stepen stručnosti i profesionalizam naših stomatologa je na izuzetnom nivou, a zahvaljujući dobro razgranatom avionskom prevozu dolaze zainteresovani iz svih krajeva sveta. Mogućnost da kroz stomatološke usluge profit ostvari i država je nešto o čemu se sve više govori, a Ministarstvo zdravlja i druge nadležne institucije uveliko prave pravilnike i uputstva o dentalnom turizmu.

* Odakle stranci najviše dolaze?

– Iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Amerike. Danas ništa nije daleko, čak ni Australija. Ako nisu zadovoljni uslugom, mogu da se vrate i traže korekciju. Koliko im je isplativ dolazak u naše ordinacije najbolje pokazuje primer Švajcarske, gde se za kompletan rad koji podrazumeva vađenje zuba, ugradnju implanta i druge radove, izdvoja 60.000 evra. Kod nas to sve košta 12.000 evra. Isplati im se i da dolaze tri, četiri puta u Srbiju i borave pet do sedam dana. Za to vreme plaćaju smeštaj, ishranu, a slobodno vreme provode u obilasku zanimljivih mesta, tako da kod nas troše novac. Svi ti troškovi na kraju ne pređu cifru od 20.000 evra, računajući i avionske karte. Odlaze zadovoljni obavljenim poslom, a zadovoljna je naša stomatološka branša, kao i država koja od dentalnog turizma ostvaruje profit.

* Da li su naše stomatološke ordinacije mogu da odgovore svim zahtevima?

-U Srbiji 70 odsto ordinacija radi po savremenim svetskim standardima. Ulažu u znanje i opremu, pa ne zaostaju ni za kompjuterizovanom stomatologijom. Nivo usluga je potpuno isti kao na zapadu. Dentalni turizam za nas ima i obavezujući karakter jer moramo da zaposlimo više lekara stomatologa, medicinskog i drugog osoblja, što donekle rešava problem nezaposlenosti. Osim toga, Stomatološki fakultet ima kvalitetan kadar i postoji interesovanje o edukaciji inostranih kolega.

* Koliko je teško ispuniti očekivanja zahtevnih turista pacijenata?

– Danas su pacijenti apsolutno informisani o onome što žele. Ne pristaju na bilo kakvu zamenu nedostajućih zuba. Istovremeno insistiraju na funkciji i na estetici, što je u redu. Važno je, na primer, da su implanti od dobrog materijala i dobro ugrađeni, kako pacijent kasnije ne bi imao problem oko zagrižaja, žvakanja ili govora. Takođe se insistira na što prirodnijem izgledu zuba i ako se to ispuni, traže korekciju. Pacijent ima pravo da zna koji mu se implant ugrađuje jer postoji blizu 15 vrhunskih sistema. Uspešnost zavisi od stručnjaka, ali i od toga da li pacijent na pravi način sprovode oralnu higijenu i da li idu na redovne kontrole. Uspehom se smatraju ugrađeni implanti koji u vilicama ostaju najmanje 15 godina.

* Dentalni turizam- Da li se naši stručnjaci mogu obogatiti?

– Oko bogaćenja stomatologa postoji fama. Zarada postoji, ali uz kvalitet koji to prati. Stomatolog mora da radi po domaćem cenovniku apsolutno kvalitetno. Svi radovi zbog kojih stranci dolaze, spadaju u vanstandardne usluge i za sve se plaća. U zdravstvenim ustanovama lečenje i vađenje zuba, kao i hirurške intervencije, ne plaćaju samo deca do 18 godina, studenti i trudnice, dok penzioneri ne plaćaju totalnu protezu. To su usluge koje pokriva fond, a ostale intervencije poput protetskih radovi, krunica, ugradnja implanta, plaća pacijent.

Postajemo bezuba nacija?

ISTRAŽIVANjE Instituta „Batut“ pokazuje da više od 700.000 građana Srbije, odnosno svaki deseti, nema nijedan svoj zub u vilici! Stručnjaci ističu da odlazak kod stomatoga zavisi od razvijenosti zemlje, običaja, načina ishrane, ali i organizovanosti i dostupnosti zdravstvene zaštite.

Istraživanja i u svetu i kod nas pokazuju da nijedan sistem zdravstvene zaštite ne može da obezbedi dobro opšte zdravlje i zdravlje usta i zuba bez aktivnog učešća društva u celini. Ne samo stariji, već i veliki broj osoba u srednjim godinama, pa i mlađi ljudi, imaju malo svojih zuba.

Doktor Vojkan Lazić sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu kaže da je ukidanje sistema stomatološke zdravstvene zaštite, zbog redukcije sečenja troškova u domovima zdravlja, dovelo do toga da je sve veći broj osoba sa prisutnom krezubošću.

„Pogotovo preventiva po domovima zdravlja i školama nije onakva kakva bi trebalo da bude i kakva je nekada bila, tako da se sve veći broj problema javlja“, istakao je Lazić i dodao da se zbog toga kasnije otkrivaju karijesi.

Krezubost može da se javi u ranom životnom dobu. Razlozi su uglavnom loša oralna higijena i neodlasci kod zubara. Građani Srbije uglavnom idu stomatologu tek kada imaju nesnosan bol ili im se zub već raspada.

„U osnovi karijesa su bakterije koje se nalaze u mekim naslagama, znači da je higijena broj jedan u prevenciji nastanka karijesa“, istakla je profesor doktor Katarina Beljaković Ivanović sa Klinike za bolesti zuba pri Stomatološkom fakultetu u Beogradu.

Prema njenim rečima, operacioni mikroskop služi da fine strukture, koje su bile nedostupne oku, stomatolog može da vidi i uz pomoć tog uređaja dolazi se do mnogo sigurnije i predvidljivije terapije.

Stomatološki fakultet izdvaja određenu sumu za lečenje zuba građana, takođe i za protetiku, ali to nije dovoljno.

„Mi za onaj sloj penzionera sa najmanjim primanjima od oktobra organizujemo izradu besplatnih totalnih i parcijalnih proteza“, podsetio je dr Lazić.

Besplatne usluge, uz uput, dobijaju deca do 18 godina, studenti, trudnice. Pokvareni zubi izazivaju bolesti drugih organa, uglavnom srca, mozga, pluća i početak su različitih infekcija.

Autor: RTS

June 2018
M T W T F S S
« Aug   Jul »
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Kategorije Blogova
Zakažite pregled
Pozovite nas
022 623 154
Pošaljite poruku
[email protected]
Željeznička 21,22000 Sremska Mitrovica