Mesečna arhiva: January 2019

Traumatske povrede mlečnih zuba

TRAUMATSKE POVREDE

Traumatska povreda zuba predstavlja akutnu transmisiju energije na zub i okolne strukture, izaziva frakture i/ili promene položaja zuba pri čemu dolazi i do povreda potpornih tkiva. Gubitak zubnih tkiva zahteva primenu složenih, izuzetno važnih terapijskih tretmana.

Traumatske povrede mlečnih zuba, kod dece uzrasta od prve do treće godine najčešće se dešavaju  jer u tom periodu deca prohodaju i počinju da trče, usled čega se dešava saplitanje, pad u igri i sl.

Procenjeno je da 20-30% dece doživi dentalnu traumu. Svako 5. dete i svaki 4. odrasli doživi povredu zuba tokom života. Svako 2. dete doživi povredu zuba do kraja školovanja. Povrede zuba predstavljaju 5% od ukupnog broja urgentnih trauma. Učestalost povreda naglo opada posle 30. godine .

Povrede zuba se obično dešavaju na jednom ili dva prednja zuba i to češće u gornjoj vilici. Kada dodje do neke povrede, osim zuba, mogu biti zahvaćene i usne, sluzokoža usta, jezik, desni, zubna čašica, pa i vilične kosti. Priroda povrede moze biti različita, pa tako može doći do preloma krunice zuba, preloma korena, udruženog  preloma i krunice i korena, ili izbijanje čitavog zuba.

Multidisciplinarni pristup je imperativ kod dentalnih trauma kada treba reagovati pravovremeno i u cilju što bolje rehabilitacije . Bez obzira na adekvatan i pravovremeni terapijski tretman, dešava se da se jave kasne komplikacije nakon traume . Ove komplikacije se zapažaju na redovnim šestomesečnim pregledima nakon traumatske povrede zuba. Najčešće se pacijent žali na prisustvo stalnog i tupog bola u predelu periapeksa povređenih zuba, a kliničkim pregledom i pomoćnim dijagnostičkim sredstvima konstatuje se odumiranje zubne pulpe, pojava granuloma ili ciste u predelu korena, koštana ankiloza…Ove komplikacije nije uvek lako dijagnostikovati .

IMG_16222-1024x556

Istraživački rad

Cilj:

Istaknuti faktore rizika i utvrditi najučestalije oblike povreda mlečnih zuba kod dece lečene na odeljenju dečije stomatologije Doma zdravlja Sremska Mitrovica.

Materijal i metode:

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 62 ispitanika, uzrasta 1-6 godina (39 devojčica, 23 dečaka). Podaci su beleženi u kartone unapred pripremljene za dentalne traume.
Pregled je vršen uz pomoć sonde i ogledalca, a pri veštačkom osvetljenju.

c0230-clip-10kb

Rezultati:

Istraživanje pokazuje da se povrede najčešće dešavaju na uzratu od tri i četiri godine i to tri puta češće kod dečaka. Najčešće je izražena lateralna luksacija (38,4 %). Povrede su se najčešće događale kod kuće (56%) ili na igralištu( 24%) ( tabela br.3). Glavni uzroci povreda su udar u tupi predmet (44,6%) i padovi (23,4%). ( grafikon br.2)

df988-clip-12kb

Diskusija

Nakon dentalne traume pacijent se najčešće uredno oporavlja. Kada su u pitanju pacijenti dečijeg uzrasta potrebno je dati dovoljno vremena čak i zubima koji ne pokazuju vitalitet jer su odbrambene snage mladog organizma visoke . Ukoliko se jave komplikacije, rane ili kasne, potrebno je blagovremeno pristupiti terapijskom tretmanu i uvek imati u vidu multidisciplinarni pristup problemu . Savremena dijagnostička sredstva mogu nam omogućiti da lakše dođemo do tačne dijagnoze. Kompjuterizovana tomografija uzima svoj primat u stomatološkim tretmanima u odnosu na standardni radiogram .

a8695-clip-19kb

Zaključak

Dečijim stomatolozima se preporučuje da je potrebno reagovati pravovremeno ali uvek dati šansu mladom organizmu dovoljno vremena da ispolji svoje regenerativne i reparacione potencijale, a da se pri tom pacijent ne ugrozi bolom ili inflamacijom. Povrede na mlečnim zubima se uglavnom dešavaju tokom igre ili su posledica pada. Kako se najčešće događaju u kućnom okruženju i u prisustvu roditelja, roditelji bi trebalo da budu obavešteni o preventivnim merama kod povrede mlečnih zuba.

EROZIJE ZUBA

EROZIJA ZUBA- KLINASTE EROZIJE

Klinaste erozije pripadaju grupi nekarijesnih oštećenja tvrdih zubnih tkiva.

Karakterišu se specifičnom lokalizacijom, karakterističnom kliničkom slikom, hroničnim tokom i nedovoljno poznatom etiologijom. Najčešće se javljaju u predelu gingivalne trećine zuba sa vestibularne strane. Mogu da se jave kao pojedinačne erozije, mogu zahvatati više zuba, a često mogu da zahvate i sve zube.

Definišu se kao nekariozno oboljenje tvrde zubne supstance, izazvano različitim etiološkim faktorima bez prisustva bakterija i kao progresivni, ireverzibilni gubitak tvrdih zubnih tkiva koja su hemijski „otopljena“ sa površine zuba usled dejstva kiselina. Klinički, dentalne erozije predstavljaju jasno ograničene i dobro definisane zone gubitka čvrstog zubnog tkiva.

Danas postoje mnoga neslaganja i protivurečnosti kad su u pitanju faktori koji dovode do stvaranja klinastih erozija. Pojava klinastih erozija je povezana sa dejstvom egzogenih i endogenih kiselina kao jednim od predisponirajućih uzročnika odgovornih za njihov nastanak. U egzogene kiseline spadaju: voće i voćni sokovi, gazirana pića i sportski energetski napici, lekovi (aspirin), vitamin C, metamfetamini, kokain, ekstazi, egzogeni izvori kiselina vezani za profesionalna zanimanja ili bavljenje sportom. Kiseline endogenog porekla
čine: želudačna kiselina (HCl) (gastroezofagealni refluks), hronično-recidivno povraćanje (anoreksija, bulimija), alkoholizam (učestalo povraćanje), Sjö-grenov sindrom, radijaciona terapija i dr.

Klinaste erozije se uglavnom javljaju kod osoba starijih od 40 godina. Kod pacijenata sa klinastim erozijama utvrđen je pojačan osećaj kiseline u ustima. Konzumiranje gaziranih napitaka zbog njihovog niskog pH predstavlja jedan od povoljnih faktora za nastanak klinastih erozija.

Kod pacijenata sa klinastim erozijama konture zuba su najčešće izmenjene. Jedan od značajnijih etioloških faktora odgovornih za nastanak cervikalnih lezija je pojačana kiselost pljuvačke.

Oštećenje može biti i u tolikoj meri da ugrozi zubni živac! 

!!! Za razliku od karijesa gde postoje (pod)površinske lezije na zubnoj gleđi koje se mogu remineralizovati, erozivne promene su najpre površinska omekšanja gleđi koja se lako troše i nisu sklona remineralizaciji uobičajenim konvencionalnim postupcima. Zubni karijes je lokalizovan na jednom zubu odnosno jednoj ili više zubnih površina.

Erozija zuba zahvata više zuba ili grupu zuba odjednom, a katkad i sve zube, što nije slučaj kod zubnog karijesa. Kako kod erozije zuba zbog delovanja kiselina dolazi do površinskog omekšavanja zubne gleđi, koja tako gubi svoju tvrdoću i otpornost, erodirani zubi se puno lakše i brže troše pri uobičajenim svakodnevnim aktivnostima poput žvakanja hrane, ali i pranja zuba.

Ukoliko nije  pravovremeno prepoznata, erozija, može dovesti ne samo do većeg gubitka gleđi, nego i dentina, te izazvati preosetljivost i bolnost zuba, estetske i druge zdravstvene probleme.

Koliko je erozija zuba česta pojava?

Erozija zuba je u savremenog čoveka česta pojava i pokazuje tendenciju porasta!Učestalost joj se razlikuje kako među populacijama, tako i među starosnim grupama.

Prema podacima iz literature, a zavisno do metodologije i primenjenih dijagnostičkih standarda, učestalost erozije zuba u opštoj populaciji procenjuje se od pet pa do više od 30 odsto!! U razvijenim zemljama zabeležen je porast broja osoba svih starosnih grupa (i dece i odraslih) sa znakovima erozije zuba.

20190118_112226
20190118_112200

Kisele materije u usnoj duplji potiču iz tri izvora:

  • Stvaraju ih acidogene bakterije koje postoje u usnoj duplji
  • Unose se u usnu šupljinu spolja konzumacijom kisele hrane i pića (ekstrinzične ili vanjske kiseline)
  • Dolaze u usnu šupljinu iz želudca povraćanjem (intrinzične ili unutarnje kiseline)

Kiseline koje stvaraju acidogene bakterije uzrokuju zubni karijes, dok ekstrinzične i intrinzične kiseline uzrokuju eroziju zuba.

6c5ec-clip-119kb

Klinički izgled nekarijesnih cervikalnih lezija. Na pojedinim zubima lezije zahvaćaju i koren zuba zbog recesije gingive i posledičnog produženja kliničke krune.

EROZIJE -PODELA

Erozije se mogu podeliti u više grupa, prema njihovom položaju i veličini. Erozije diskoidnog oblika se nalaze na cervikalnim trećinama zuba, erozije klinastog oblika koje lokalizovane na gleđno-cementnoj granici, a generalizovane pljosnate erozije se nalaze na svim zubima.

Terapija erozivnih promena zubnog tkiva obuhvata:

1.Preventivne mere (uklanjenje faktora, dobra oralna higijena, provođenje flotizacije zuba, pravilna prehrana);

2.restauracije erozivnih promjena i

3.protetsko zbrinjavanje.

Pozitivna svojstva estetskih materijala za definitivne ispune kompromituje nastanak mikropukotineizmeđu ispuna i zida kaviteta usled polimerizacione kontrakcije i neusk lađenog linearnog koeficijenta termičke ekspanzije ispuna i tvrdih zubnih tkiva, što ima za posledicu pojavu mikrocurenja, to jest kretanje mikroorganizama i oralnih fluida duž mikropukotine.

Kliničke manifestacije mikrocurenja jesu marginalna diskoloracija ispuna, dentinalgija, razvoj sekundarnog karijesa i gubitak ispuna. Na osnovu primene adhezivnih sredstava, koja formiraju mikromehaničku vezu između ispuna i gleđi i/ili dentina, znatno je produžen period preživljavanja estetskih ispuna u uslovima oralne sredine.

Adhezivna sredstva kompozitnih sistema konstantno su usavršavana u smislu povećanja adhezivnosti za tvrda zubna tkiva, eliminacije mikropukotine i jednostavnije kliničke primene. Kao opcija konvencionalnim trofaznim adhezivnim sredstvima, na tržištu su se pojavili dvofazni adhezivi, kod kojih se u prvoj fazi kavitet kondicionira kiselinom, dok se u drugoj premazuje smešom prajmera i niskoviskozne smole u cilju saturacije demineralizovanog tvrdog zubnog tkiva i formiranja adhezivne veze. Takođe se konstantno usavršavaju i estetski svetlosnopolimerizujući materijali, kako u pogledu optičkih svojstava tako i pogledu redukcije polimerizacione kontrakcije ispuna.

Rezultati studije pokazuju identičan kvalitet kompozitnih i kompomernih ispuna godinu dana nakon sanacijenekarijesnih cervikalnih lezija.

Pri sanaciji klinastih erozija potrebno je maksimalno štedeti zubna tkiva. Sa posebnom pažnjom treba oblikovati i obraditi postavljen ispun jer je zub u svom vratnom delu najosetljiviji (najbolniji). Kao dodatni problem pri obradi zuba u vratnoj regiji bilo da se preparira kavitet ili se finalno obrađuje ispun jeste blizina desni i mogućnost povrede zubnog ligamenta.

Kako bi se sve pobrojane komplikacije svele na minimum u našoj ordinaciji postavljanje plombi na ovakvim lezijama radi se pomoću tzv. cervikalnih (vratnih) matrica. To su specijalno dizajnirane silikonske matrice koje su prilagođene svojom veličinom i oblikom za svaki zub i svaku veličinu erozije.

CERVIKALNA MATRICA  je vrsta matrice koja se primjenjuje kod izrade kompozitnih ispuna pete klase na svim zubima.

Pri upotrebi ovog sistema koristi se retraktor za desni koji na potpuno neinvazivan način potisne desni do pripoja tj početka ligamenta zuba pri čemu lekar ima pod kontrolom oka čitavo radno polje. Matrica se tom prilikom puni estetskim materijalom, aplikuje na zub (uz mogućnost rotacije od 360° ) a sav višak materijala može da se ukloni pre polimerizacije odnosno stvrdnjavanja zubnog ispuna. U tom slučaju gotovo da smo izbegli finalnu obradu ispuna sem obrade najfinijim gumicama i finirerima. Ako se ovo sve još radi pod kontrolom stomatološke lupe i uz vrhunsko led osvetljenje uspeh terapije je zagarantovan.

.

20190117_114618
premier-cure-thru-cervical-matrices-9061340
MCH50S

Zakažite već danas svoj termin i budite sigurni u svoje oralno zdravlje! ZAKAŽI TERMIN!

PARADONTOPATIJA

Paradontopatija-To je?

Parodontopatija je posle karijesa najrasprostranjenije oboljenje. Čak 90% stanovništva ima neki oblik parodontopatije.

Parodontopatija zahvata potporni aparat zuba ili parodoncijum. Patološki procesi koji se odvijaju u toku parodontopatije vode ka postepenom, ali progresivnom oboljevanju i konačnom gubitku jednog ili više zuba.

Parodontopatija je grupa stanja. Sva stanja obuhvataju upalu desni i drugih struktura koje podržavaju zub. Ova bolest često počinje kao zapaljenje desni ili gingivitis.

Parodontopatija je bolest uzrokovana bakterijama koja rezultira infekcijom u ustima.Vaše telo pokušava da se bori protiv te infekcije. Neke od supstanci koje telo proizvodi mogu da budu štetne. Ove supstance oštećuju viličnu kost i ligamente oko zuba.

Ukoliko se gingivitis ne leči, zapaljenje se širi i propada parodoncijum. Formiraju se parodontalni džepovi (prostor izmedju zapaljenih desni i korena zuba), koji su najvažniji znak parodontopatije. Zubi postaju preosetljivi na mehaničke, termičke i druge nadražaje. Destruktivni procesi u alveolarnoj kosti koji se odvijaju u toku parodontopatije mogu dovesti do stvaranja parodontalnih apscesa koji čine žarišta, čime su ugroženi i udaljeni organi i sistemi. Zubi počinju da se klate, a u krajnjem stadijumu ispadaju.

Parodontopatija obično nije bolna!

Opasnost je što parodontopatija ne boli sve dok ne dođe do komplikacija. Bolest počinje neupadljivo krvarenjem desni i može početi još u ranoj mladosti.

U većem riziku da imaju parodontopatiju, pored osoba koje redovno ne održavaju oralnu higijenu su i pušači. Bitna je i genetska komponenta, a jedan od uzroka ovog oboljenja mogu da budu i razna opšta oboljenja poput dijabetesa.

Simptomi parodontopatije

  • Crvenilo, oticanje i krvarenje desni
  • Povlačenje desni
  • Klaćenje zuba
  • Zadah
  • Neugodan ukus u ustima

Mnogi ljudi ne znaju da ovi simptomi  mogu značiti problem!!

Zdrave desni su svetlo-ružičaste boje i potpuno prianjaju uz zube. Tkivo desni čvrsto drži zub u vilici. Prilikom pranja zuba, zdrave desni ne krvare!

Paradontopatija-dijagnoza

Vaš stomatolog će pregledati stanje  usta i zuba. On će testirati vaše desni sa sondom za parodontopatiju. Ako imate parodontopatiju, sonda će ići dublje između zuba i desni nego što bi inače.

Vaš stomatolog može klatiti vaše zube. Normalno je da se zubi blago pomeraju i kod ljudi koji nemaju periodontitis. Ali zubi mogu biti mnogo labaviji od normalnog kod osoba sa parodontopatijom. To je zbog oštećenja vlakana i kosti koji učvršćuju zube.

Vaš stomatolog može da uradi i rendgen snimak. Tada se snimak može uporediti sa starijim snimkom da bi se uočile eventualne promene ako ih ima.

Trajanje parodontopatije

Parodontopatija ne može biti izlečena, samo zaustavljena. Ponekada će oštećena vlakna i kost da se obnove, ali, na žalost, u najvećem broju slučajeva to se ne dešava.

Lečenje bolesti može samo da spreči dalji napredak propadanja potpornog aparata zuba, ali će se poboljšati zdravlje vaših zuba i usta.

Prevencija parodontopatije

Svakodnevno pravilno pranje zuba i čišćenje koncem (ujutru i uveče) može da spreči parodontopatiju.Takođe i redovne posete stomatologu radi profesionalnog čišćenja zuba i uklanjanja kamenca. Ako pušite, odvikavanje tj prestanak pušenja će smanjiti rizik od ove bolesti.

Terapija parodontopatije

Terapija je dugotrajna, jer parodontopatija je bolest koja se vraća i mora da bude pod kontrolom. Jedino rešenje je – prevencija.

Tretman koji je vama potreban zavisi od ozbiljnosti bolesti, odnosno od stadijuma vaše parodontopatije. Stomatolozi  klasifikuju parodontopatiju kao blagu, umerenu ili tešku.

U početnoj fazi, kada se javi gingivitis, lečenje je vrlo jednostavno jer su džepovi neznatni i ne zahtevaju poseban tretman. Zubni kamenac (tvrde naslage) i dentalni plak uspešno uklanjamo specijalnim aparatom koji koristi ultrazvučne vibracije, koje razbijaju zubni kamenac. Posle ultrazvučnog tretmana zube poliramo četkicama i gumicama uz dodatak specijalnih pasta do potpunog uklanjanja naslaga. Preporučujemo ispiranje usta posebnim rastvorima, a u nekim slučajevima propisujemo i medikamentnu terapiju.

Ukoliko su parodontalni džepovi evidentni, posle bazične terapije pristupamo eliminaciji ili bitnom smanjenju istih. Zavisno od lokalizacije i drugih osobina parodontalnih džepova preduzimamo njihovu obradu (kiretaža) ili hirurško lečenje (režanj operacija). Intervencija je bezbolna i obavlja se u lokalnoj anesteziji.

Obrada parodontalnih džepova je terapijski zahvat kojim odstranjujemo sva patološki izmenjena tkiva parodoncijuma. Kako se u toku obrade parodontalnog džepa odgovarajućim kiretama odstranjuje i patološki izmenjeno tkivo gingive, zato se ovaj zahvat naziva kiretaža parodontalnog džepa.

Hirurškim zahvatom (režanj operacija) pravi se rez na gingivi koja se odiže u obliku režnja i tako se postiže dobar pristup parodontalnom džepu, kako bi bilo omogućeno potpuno uklanjanje patološki izmenjenog tkiva pod direktnom kontrolom oka. U slučajevima težih koštanih razaranja i prisustva dubokih infrakoštanih džepova, tamo gde je to moguće, defekte nadoknađujemo veštačkom kosti u obliku granula. Po izvršenom zahvatu gingiva se zašiva, a konci se skidaju posle desetak dana.

Najnovija terapija bez bola i hiruškog tretmana je obrada džepova laserom.Superiorna metoda koja je veoma uspešna,estetski prihvatljiva i ugodnija alternativa za tradicionalne hiruške procedure.Terapija laserom je minimalno invazivna za pacijente,a što je najvažnije odobrena od strane FDA asocijacije kao terapija izbora za umerenu i uznapredovalu parodontopatiju koja potstiče oporavak parodontalnog ligamenta i stvaranje vezivnog epitela uz tretiranu površinu.

Prognoza parodontopatije

Prognoza je bolja ukoliko se parodontopatija dijagnostikuje na vreme. Kada počnete da gubite viličnu kost izgledi su znatno lošiji. Važno je da pušači i ljudi koji koriste duvan za žvakanje pronađu način da prestanu sa tom lošom navikom. Tretman parodontopatije znatno lošije funkcioniše kod korisnika duvana.

Kada je vaša parodontopatija pod kontrolom, redovno pranje i čišćenje zuba koncem je i dalje važno. Takođe bi trebalo redovno da posećujete svog stomatologa! Zakažite termin.

January 2019
M T W T F S S
« Dec   Feb »
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  
Kategorije Blogova
Zakažite pregled
Pozovite nas
022 623 154
Pošaljite poruku
[email protected]
Željeznička 21,22000 Sremska Mitrovica