Arhiva kategorija: Karijes

Školarce muči karijes?

U domovima zdravlja, bolnicima i klinikama, prošle godine je zabeleženo 1.023.390 poseta stomatologu, za “Novosti” priča dr Nataša Rosić, načelnica Jedinice za biostatistiku u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Prema analizi ove ustanove, u zubarskim stolicama najčešće su bili školarci – 492.825, slede odrasli njih 396.185, pa predškolci – 134.380.

Najčešće dijagnoze bile su iz oblasti druge bolesti zuba i potpornih struktura, koja je ustanovljena kod 259.700 pacijenata i to najviše kod odraslih – 127.824.

– Prošle godine, stomatolozi u državnim zdravstvenim ustanovama dijagnostikovali su 166.160 oboljenja karijesa i to najviše kod đaka – 72.510, dok je kod odraslih bilo 67.565 – kaže dr Rosić. – Plombiranih zuba, bez lečenja bilo je 130.093, opet najviše među školskim uzrastom – 56.514, slede odrasli sa 51.555. Broj plombi, sa lečenjem zuba, bio je 26.975, a najviše među odraslima – 15.616. Sa dijagnozom bolesti usne duplje, pljuvačnih žlezda i vilice bila je 21.481 poseta stomatologu, a svaki drugi pacijent je bio iz kategorije odraslih.

Pročitajte još – Trećina stanovništva ima karijes!

U privatnim ordinacijama radi duplo više stomatologa nego u državnim ustanovama, pokazuje ova studiozna analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje. Brojke govore da u državnim zdravstvenim ustanovama ima 437 zubara, dok ih je u privatnoj praksi 779. Razlika, u korist privatnika je, sigurno i veća, s obzirom na to da su analizom obuhvaćeni samo oni koji su dostavili izveštaje.

Doktorka Rosić ističe da je, na osnovu dostavljenih izveštaja, u privatnim stomatološkim ordinacijama bila 209.401 poseta. Od tog broja najviše je odraslih pacijenata – 186.437.

– Privatni stomatolozi su, bez lečenja, stavili 96.654 plombe, u najvećem procentu odraslim pacijentima – 86.445 – navodi naša sagovornica. – Plombi, uz prethodno lečenje zuba, bilo je 30.277, a i ovde su odrasli bili najbrojniji sa 27.546 intervencija. U privatnim ordinacijama, koje su nam dostavile izveštaje, dijagnostikovano je 83.732 oboljenja karijesa i to najviše kod odraslih pacijenata – 75.111. Druge bolesti zuba i potpornih struktura su bili razlog posete u 50.329 slučajeva, a i u ovoj kategoriji odrasli su bili najbroniji – 46.961.

IZVAĐENO 108.000 ZUBA

U državnim stomatološkim ustanovama prošle godine je izvađeno 108.089 zuba i to najviše odraslim pacijentima – 62.597. Slede deca školskog uzrasta kod kojih je bilo 34.856 vađenja zuba. Kod privatnika su, na osnovu dostavljenih izveštaja, bila 22.542 vađenja, od kojih je čak 20.041 kod odraslih.

 

Zašto su neki ljudi više, a neki manje podložniji karijesu?

Karijes je propadanje zuba i to je proces koji uzrokuju određene oralne bakterije. Kako propadanje napreduje, bakterije dođu do živog dela zuba –dentina ili pulpe i tada nastaje bakterijska infekcija. U tom trenutku, potrebna je stručna stomatološka pomoć da se infekcija ukloni, proces zaustavi i zub zapečati. Ovaj proces treba određenu kombinaciju uslova da bi se odigrao. Što više uslova – ili faktora rizika imate, to su veće šanse da se stvori pogodno tle za nastanak karijesa! Ali, morate znati da postoje i faktori rizika koji nisu u Vašoj kontroli ili ih je veoma teško kontrolisati. U nastavku ćemo se podrobnije upoznati sa njima:

Oralne bakterije – karijes počinje tako što se bakterije skupljaju na plaku zuba, gde se hrane ugljenim hidratima i šećerima koje konzumiramo, stvarajući kiseline u tom procesu. Ove kiseline razlažu mineralne veze u zaštitnom sloju zubne gleđi, na taj načim omogućavajući bakterijama da prodru kroz ovu, inače najtvrđu supstancu u ljudskom telu, i inficiraju zub. Vaša jedinstvena oralna flora može da sadrži manje ili više vrsta bakterija koje stvaraju karijes, a neke vrste su agresivnije od drugih i to Vas može činiti podložnijim kvarenju zuba.

Oralna higijena – redovno pranje i pravilno čišćenje i upotreba konca za zube pomaže u razlaganju bakterijskog plaka i uklanjanju zaostalih čestica hrane. Regularne kontrole i profesionalna čišćenja zuba su takođe veoma bitna da bi se uklonile naslage plaka koje su se stvrdnule i postale zubni kamenac.

Ishrana – ako maksimalno smanjite unos šećera i ugljenih hidrata – smanjićete i unos ’goriva’ koje hrani bakterije. Takođe, kisela hrana i pića doprinose eroziji gleđi i što ih češće konzumirate, pljuvačka ima manje šanse da povrati normalne pH vrednosti u usnoj duplji.

Suva usta – pljuvačka sadrži minerale koji pomažu u neutralizaciji kiselina i restauraciji zubne gleđi. Bez zdravog protoka, prirodna sposobnost za prevenciju karijesa je ugrožena. Određeni lekovi, hemoterapija i neke bolesti mogu da izazovu suva usta. Unošenje mnogo vode i upotreba preparata za ispiranje usta koji jačaju gleđ pomažu u rešavanju ovog problema.

Oblik zuba – karijes ima najveće šanse da se razvije na zadnjim zubima – kutnjacima i sekutićima, gde male fisure (useci) na površinama zuba imaju tendenciju da zarobe i zadrže hranu i bakterije. Genetika određuje dubinu ovih fisura.

Povlačenje desni – kada se desni povlače, one otkrivaju koren zuba, koji tada prestaje da bude zaštićen gleđu i samim tim podložan propadanju.

Drugi faktori – Gastroezofagusna refluksna bolest (GERB) i povraćanje mogu stvoriti visoko kiselu sredinu u ustima. Proteze, ortodontski aparati i splintovi mogu da ometaju protok pljuvačke preko zuba, ubrzavajući nagomilavanje plaka. Fiksne proteze takože zahtevaju više truda za održavanje, jer mogu otežati pravilno četkanje i upotrebu konca.

Najbolji način da saznate o faktorima rizika u Vašem ličnom slučaju jeste da se konsultujete sa svojim stomatologom. Učinite to što pre ako ste prepoznali neke od situacija i simptoma koje smo naveli u

ovom tekstu, jer ako je zdravlje Vaših zuba ugroženo – najbolje je da učinite sve da biste sprečili pogoršanje, nego da lečite bolne posledice.

February 2020
M T W T F S S
« Dec    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
242526272829  
Kategorije Blogova
Zakažite pregled
Pozovite nas
022 623 154
Pošaljite poruku
[email protected]
Željeznička 21,22000 Sremska Mitrovica